Fluorizacija zuba predstavlja upotrebu sredstava na bazi fluorida čiji je glavni zadatak prevencija karijesa i početne karijesne lezije. Fluor stimuliše na površini gleđi proces remineralizacije koji je u stanju da početne kariozne lezije (koje se vide kao bijele mrlje) zaustavi. Početna faza karijesa (faza bijele mrlje) ne zahtijeva uklanjanje tkiva i postavljanje plombe već se pravilnom i pre svega blagovremenom upotrebom sredstava na bazi fluorida uz upotrebu specijalnih pasti na bazi kazeina može dovesti u prvobitno stanje.

Fluorizacija zuba je proces koji se preporučuje na šest meseci i to bi trebalo da se izvodi redovno i preventivno. Preporučuje se da se fluorizacija radi jednom u šest meseci do godinu dana, u zavisnosti od stanja gleđi, o čemu će računa da vodi vaš stomatolog. Da bi se postigao maksimalan efekat, zubi moraju u potpunosti biti čisti i bez naslaga. Sam postupak fluorizacije izvodi se tako što se stavljaju posebni gelovi, direktno na zube i to traje od pet do 10 minuta. Prilikom toga, pacijent mora držati usta blago otvorena, jer ako bi ih zatvorio, došlo bi do spiranja gela pljuvačkom.

Gubitak prvog zuba
Deca obično izgube svoj prvi zub oko 6 godina. Kako odrasli zubi počnu da ulaze, oni potiskuju mlečne zube. Vaše dete će možda prvo primetiti da mu je zub labav i možda će želeti da počne da ga pomera. Ovo je potpuno bezbedno jer će zub vremenom izaći sam.

Vađenje zuba može postati mogućnost kada se ovaj prirodni proces ne odvija. Za decu je od suštinskog značaja da postoji odgovarajući prostor za ulazak odraslih zuba. Pošto su odrasli zubi trajni, važno je da uđu bez ikakvih problema koji mogu ometati njihovo postavljanje i dovesti do trajnih problema u ustima.
Na primer, jedan uobičajeni razlog za vađenje zuba je kada mlečni zubi ne ispadaju pre nego što uđu odrasli zubi. Ova situacija se naziva „preterano zadržanim“ mlečnim zubom, ova situacija može zahtevati vađenje kako bi odrasli zubi može pravilno da uđe. Do velike gužve može doći ako nema dovoljno prostora da odrasli zubi zauzmu svoje prirodno mesto u ustima vašeg deteta.
Deci treba ukloniti zube koji su oštećeni ili inficirani
Drugi scenario u kojem će vašem detetu biti potrebno vađenje zuba je kada je jedan ili više njihovih zuba oštećeno bez popravke. Ovo se može dogoditi zbog nesreće, sportske povrede, apscesa ili infekcije u kosti ili desni, ili šupljine koja je prevelika za popravku. Ako nema dostupnih opcija za restauraciju, vaš stomatolog može preporučiti da se zub vadi kako bi se rešio problem i zaustavilo dalje oštećenje.

Jednostavna metoda vađenja zuba uključuje nežno otpuštanje vidljivog mlečnog zuba i njegovo izvlačenje. Koristeći samo lokalni anestetik, ova procedura je brza i bezbolna.
Za složenije vađenje zuba može biti potrebna lokalna anestezija ili sedacija. Ove vrste ekstrakcije mogu biti potrebne u teškim slučajevima kada su zubi zaglavljeni u kosti vilice.

Nakon procedure, deca treba da izbegavaju tvrdu ili hrskavu hranu i da piju puno vode. Svaki bol koji se primeti treba pratiti i ako se pojavi otok, razgovarajte sa svojim pedijatrijskim stomatologom o tome što je pre moguće.
Razgovarajte sa svojim detetom o stomatološkim procedurama
Zapamtite, vađenje zuba je uvek krajnje rešenje kada su druge opcije iscrpljene. Iako je ekstrakcija generalno jednostavna procedura, jedan od glavnih delova procesa je razgovor sa vašim detetom o tome šta može da očekuje i smirivanje svih strahova koje ima.

Kako nastaje “kvar” na zubu?
U našim ustima se nalazi puno bakterija, kako onih dobrih, tako i onih loših koje su odgovorne za nastanak zubnih kvarova. Usled neadekvatne higijene usta i zuba, bakterije proizvode kiseline koje razaraju naše zubno tkivo i dovode do stvaranja “rupe” na zubu, odnosno karijesa.

Kako se sanira “kvar” na zubu?
Gore pomenute ”rupe”, odnosno promene na zubu, se moraju ukloniti posebnim instrumentima kojima se u potpunosti uklanja izmenjeno zubno tkivo. Nakon toga se taj očišćeni deo zuba nadoknađuje plombom, koja zubu vraća prirodan izgled, obilk i funkciju. Ova procedura važi za neke manje kvarove, koji zahvataju samo gleđ zuba, ili zajedno sa gleđi i manji deo dentina.

Popravka zuba je proces koji se završava plombiranjem zuba.

Popravka zuba ili lečenje – koja je razlika?
Prethodne procedure saniranja kvara na zubu spadaju u kategoriju popravke zuba. Međutim, kod nekih dubljih kvarova – kada se pacijenti žale na bolove pri zagrižaju i osetljivosti na toplo – popravka zuba podrazumeva lečenje tih zuba, odnosno postavku leka koji stoji najmanje 3 nedelje. Ukoliko i nakon toga problem istraje, ili se u startu na rendgen snimku uoči postojanje infekcije na vrhu korena zuba, pristupa se narednoj fazi lečenja to jest “vađenju živca”, a sa istim ciljem – da se sačuva zub. Ova procedura se stručno naziva endodontski tretman zuba, ili lečenje kanala korena zuba. Nakon završetka lečenja zuba, zub se zatvara plombom, i tada je tretman završen.

Strah od stomatologa se najčešće javlja od malih nogu te se usled toga zanemaruje oralna higijena, što rezultira nastankom karijesa, a što zahteva popravljanje zuba.
Jedno od čestih pitanja je: “Da li treba popravljati mlečne zube iako se menjaju?” – Apsolutno da! Pokvarene mlečne zube naseljava veliki broj bakterija. One se naravno nalaze i u celoj usnoj duplji, pa ukoliko se mlečni zubi ne poprave na vreme, te iste bakterije naseliće i stalne zube, pa će zatim vrlo brzo doći do nastanka kvara na njima.

Zalivanje fisura u stomatologiji predstavlja veoma značajnu preventivnu meru. Kada je u pitanju održavanje oralne higijene i zdravlja zuba, važnost ove procedure se sastoji u tome što ona može doprineti tome da se preduprede mnogobrojni problemi – prvenstveno karijes.
Grizna površina bočnih zuba (mlečnih i stalnih) sačinjena je od mnogobrojnih jamica, udubljenja i žlebova. Sve to čini fisurni sistem zuba. Upravo fisure predstavljaju mesta na kojima počinje nastanak karijesa, čije lečenje može biti veoma naporno, dugotrajno, a u najtežim slučajevima i nemoguće.
Grizna površina bočnih zuba (mlečnih i stalnih) sačinjena je od mnogobrojnih jamica, udubljenja i žlebova. Sve to čini fisurni sistem zuba. Upravo fisure predstavljaju mesta na kojima počinje nastanak karijesa, čije lečenje može biti veoma naporno, dugotrajno, a u najtežim slučajevima i nemoguće.
Dobra vest je što se ova grizna površina može jednim u potpunosti jednostavnim, brzim i bezbolnim postupkom zaliti.
Zalivanje fisura podrazumeva ispunjavanje fisura zuba zalivačem, čime se stvara jedna ravna površina koju je mnogo lakše četkicom očistiti nego fisurne jamice. Na taj način se u fisurnom sistemu ne zadržavaju čestice hrane.
Zalivanje na vreme sprečava nastanak i širenje karijesa, jer zalivač ima kapacitet da otpušta fluoride, na taj način delujući antikariogeno.
Dobra vest je što se ova grizna površina može jednim u potpunosti jednostavnim, brzim i bezbolnim postupkom zaliti.
Zalivanje fisura podrazumeva ispunjavanje fisura zuba zalivačem, čime se stvara jedna ravna površina koju je mnogo lakše četkicom očistiti nego fisurne jamice. Na taj način se u fisurnom sistemu ne zadržavaju čestice hrane.
Zalivanje na vreme sprečava nastanak i širenje karijesa, jer zalivač ima kapacitet da otpušta fluoride, na taj način delujući antikariogeno.

Zalivanje-fisura mlecnih-zuba
Zalivanje fisura se može raditi i na mlečnim i na stalnim bočnim zubima, ali nažalost, ono se kod nas u praksi veoma retko primenjuje kao preventivna mera.
Razlog za to je sveprisutno mišljenje o tome da se mlečni zubi svakako zamenjuju, te da nema potrebe da se oni popravljaju, a kamoli da se vrši bilo kakva prevencija.
Ovakav stav je u potpunosti pogrešan i može dovesti do vrlo neprijatnih posledica u budućnosti.

Zdravlje zuba je bitno, nezavisno od toga o kojoj se vrsti zuba radi.

Preduslovi za zalivanje fisura
Kada su u pitanju preduslovi za zalivanje fisura, možemo reći da se dva uslova nameću kao najznačajnija: saradnja pacijenta (koja je uslovljena njegovim uzrastom) i potpuno zdrave krunice.
Najčešće se kao prvi zalivaju prvi stalni zubi, i to prve šestice koje niču oko šeste godine života. Što je pacijent mlađi, postupak zalivanja može biti otežan, jer deca nekad nisu sklona saradnji.
Međutim, ukoliko za to postoji mogućnost, a u većini slučajeva postoji, idealan period za zalivanje fisura predstavlja oko detetove treće/četvrte godine života.
Kada dete dovoljno odraste, nažalost, neretko se dešava da već bude kasno, te da su karijesne lezije na zubima već prisutne i da zalivanje fisura ne može da pomogne. U tom slučaju lečenje će biti neizostavan proces. Osim toga, dešava se da su zubi već pred fiziološkom smenom, zbog čega zalivanje fisura nije finansijski isplativo.
Međutim, ukoliko nijedna od navedenih prepreka ne postoji, zalivanje mlečnih zuba je i te kako preporučljivo, i to što je ranije moguće. Na taj način se zubi štite na duži vremenski period jer se neki od njih (kao npr. petice) menjaju tek sa 11-12. godina.
Drugi važan preduslov je postojanje potpuno zdravih krunica. Veoma je važno reći da se zalivanje fisura ne može vršiti ukoliko kvar već postoji i da je njegova primarna uloga prevencija nastanka kvara.

Zalivanje fisura - postupak
Zalivanje fisure je jednostavan, brz i što je najvažnije – u potpunosti bezbolan postupak. Čitava procedura traje desetak minuta i ne zahteva nikakvo bušenje ili primanje anestezije, što je deci najvažnije.
Pre zalivanja fisura, potrebno je temeljno očistiti površine zuba koji će biti tretirani. To se vrši uz pomoć rotirajuće mekane četkice za zube i specijalne paste. Na taj način se čiste svi eventualni ostaci hrane i naslaga koji su se možda sakrili u fisurnom sistemu zuba koji će biti zaliven.
Nakon toga, površina zuba se nagriza specijalnom kiselinom (ovaj postupak traje oko 30 sekundi). Kada kiselina uradi svoj posao, zub se pažljivo ispere i osuši.
Nagrizanje površine kiselinom omogućava da se glatka površina zuba pretvori u mikroskopski vidljivu i hrapavu, što na dalje omogućava zalivaču da bolje prodre i veže se za zub.
Zalivač ima tečnu konzistenciju, što omogućava njegovo lako prodiranje u sve rupice i udubljenja zuba, koji je prethodno nagrizen kiselinom. Kako bi se razlikovao od prirodnog zuba, zalivač je najčešće mlečno bele boje. Ovo razlikovanje je važno i neophodno je kako bi olakšalo kontrolu postavljenog zalivača od strane stomatologa i roditelja.
Materijal koji se koristi za zalivanje fisura, prelazi iz tečnog u čvrsto stanje uz pomoć lampe za polimerizaciju. Ukoliko je ostao višak zalivača koji smeta zagrizu, stomatolog će vrlo brzo i lako taj višak ukloniti.
Ono što je možda i najvažnije od svega – u potpunosti je bezbedno odmah nakon procedure konzumirati hranu i piće. Iako su preporuke da se pričeka neko vreme, ipak, ne postoje nikakve konkretne prepreke upotrebi jela i pića.

Zalivanje fisura - rok trajanja
Ne postoji tačan rok trajanja fisura. On je individualan i uglavnom traje između 3 i 5 godina, a neretko i mnogo duže. Dokle god je zalivač u potpunosti prisutan – bez ikakvih pukotina, oštećenja, i nije potrošen – on 100% čuva fisurni sistem i sprečava nastanak karijesa na zalivenim mestima.
Kad god je to moguće, stomatolozi savetuju zalivanje fisura vođeni time da je bolje sprečiti nego lečiti.

Održavanje fisura
Kako bi zalivene fisure trajale što duže, neophodno ih je redovno i adekvatno održavati. Ovo između ostalog podrazumeva i redovne stomatološke kontrole – poželjno na 3 i 6 meseci.
Kontrole su veoma bitne kako bi se primetile eventualne promene u vidu ispalih ili nepotpunih zalivača. U tom slučaju će stomatolog najverovatnije preporučiti da se stare fisure zamene novim.
Osim toga, redovno pranje zuba i generalno, redovno održavanje oralne higijene je nešto što se podrazumeva. Ukoliko se zubi ne peru karijes može nastati iako su zalivene fisure.
Ukoliko želite da brzo i bezbolno sprečite pojavu i razvoj jednog od najvećih stomatoloških problema današnjice – karijesa, dobro razmislite o tome da je zalivanje fisura možda jedini pravi način da to uradite za sebe i svoje dete.