Osnovni uzrok parodontopatije je zubni plak koji nastaje usljed loše higijene usta i zuba. Dentalni plak je sačinjen od ostataka hrane i bakterija iz usne šupljine. Što duže dentalni plak stoji na zubima (ne ukloni se pranjem četkicom i pastom za zube), to on više oštećuje desni i zube i teže ga je ukloniti. Upravo te bakterije iz dentalnog plaka izazivaju hroničnu upalu i desni postaju crvene (kada su zdrave desni su roze boje), otečene i krvare na najmanji dodir, na prvi kontakt sa četkicom prilikom pranja zuba.

Plak se ne može ukloniti običnim ispiranjem usta. Kada se zapusti, plak počinje da se mineralizuje i stvara zubni kamenac, odnosno čvrste naslage koje se talože na ivici desni. Kamenac dvojako pogoršava situaciju: zbog svoje čvrstine onemogućava čišćenje zuba i istovremeno mehanički pritiska desni i tako sprečava neophodnu cirkulaciju tako da su desni otečene, crvene i bolne i pravi se put nastanku parodontalnih džepova, odnosno dubinskog razaranja tkiva. Pored loše i neredovne higijene, parodontopatiju mogu da izazovu i lekovi, loše genetske predispozicije, neadekvatna ishrana, loši i zapušteni protetski radovi… U svakom lsučaju, pravilna i redovna higijena i redovan odlazak kod stomatologa su najbolja moguća prevencija.

Najčešća patološka promena koja zahvata parodocijum je upala desni, odnosno gingivitis. Karakterišu je jako crvene, otekle, mekane desni koje krvare na najmanji dodir. Ukoliko desni krvare dok perete zube, onda imate ginigivitis. Zapaljenje desni predstavlja blagi oblik parodontopatije koji može da se potpuno izleči svakodnevnim pranjem zuba i korišćenjem konca za zube ili uklanjanjem kamenca i poliranjem zuba u stomatološkoj ordinaciji.

Ukoliko se gingivitis ne leči, u narednoj fazi nastaju parodontalni džepovi u kojima se skupljaju ostaci hrane, a samim tim i mnoštvo bakterija koje još intenzivnije nastavljaju sa razaranjem okolnog tkiva i kosti koje dovodi do periodontitisa, daljeg uništavanja kosti i periodontalnih ligamenata koje vežu zub za kost. Ukoliko se ne leči, bolest progredira do terminalne faze parodontopatije kada zub počinje da se klati i mora da se izvadi. Parodontopatija je najčešći uzrok gubitka zuba kod odraslih. Bitno je, međutim, podvući da je ona opasna po celokupno zdravlje i da je usko povezana sa drugim sistemskim bolestima kao što su oboljenja srca i pluća, dijabetes itd.

Ponavljamo da je za prevenciju parodontopatije ključna pravilna oralna higijena. Ne postoji veći faktor rizika od odsustva navike pravilnog pranja zuba i redovnih poseta stomatologu. Vaša svijest o zdravlju zuba i vođenje računa o zubima, i indirektno, o celokupnom organizmu je vaš najveći saveznik. Kada se otkrije na vrijeme u prvoj fazi gingivitisa, parodontoza se u potpunosti sanira, bez daljih komplikacija.

Od faktora rizika izdvajamo:

• Nedovoljna i nepravilna higijena: prvi i glavni uzročnik nastanka parodontopatije je nepranje zuba ili loša tehnika pranja zuba. Prilikom posete stomatologu, informišite se o pravilnoj tehnici pranja zuba.
• Pušenje. Pušenje je jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastajanje parodontopatije. Pušenje smanjuje cirkulaciju krvi u desnima, smanjuje odbrambeni odgovor organizma na infekciju desni i produžuje period zarastanje rana. Takođe, pušenje pojačava produkciju zapaljenjskih supstanci (citokina) koji izazivaju razaranje tkiva desni i kosti oko zuba. Kod pušača se dodatno smanjuju šanse za uspešan tretman parodontopatije.
• Hormonske promene. Najčešće pogađaju žene zbog promena u koncentraciji estrogena i progesterona tokom menstrualnog ciklusa ili u trudnoći. Naravno, uz redovne kontrole, i ove promene se lako kontrolišu.
• Dijabetes. Osobe koje boluju od dijabetesa imaju veći rizik za nastajanje infekcija, uključujući nastanak parodontopatije.
• Ostale bolesti. Obolenja kao što su rak ili AIDS, kao i lekovi koji se koriste u terapiji ovih bolesti (citostatici) mogu negativno da utiču na zdravlje desni i okolnog tkiva oko zuba, kao i na celokupno stanje organizma.

• Lekovi. Mnogi lekovi smanjuju lučenje pljuvačke koja ima zaštitnu ulogu u očuvanju zdravlja desni i zuba (lekovi za regulaciju krvnog pritiska, za regulaciju izlučivanja, antidepresivi). Bez dovoljno pljuvačke u ustima, desni postaju osetljivije na infekciju i razvija se gingivitis, a zatim i parodontopatija. Takođe, pojedini lekovi izazivaju preterani rast i oticanje desni, što otežava pravilnu higijenu.
• Loša i nedovoljna ishrana
• Genetika. Pojedini ljudi nemaju nijedan od prethodno navedenih faktora rizika, ali su genetski predisponirani da češće oboleevaju od parodontopatije nego drugi zbog naslednog faktora

Dakle, ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, obratite se što pre vašem stomatologu:

• zadah iz usta koji ne prolazi
• crvene ili otečene desni
• osetljivost desni koje krvare na najmanji dodir (prilikom pranja zuba)
• bolno žvakanje
• rasklaćenost i ogoljenje zuba
• pojava razmaka između zuba
• osetljivost zuba
• povlačenje desni
• “isplivavanje” zuba

“Bolje sprečiti nego lečiti” je savet koji najčešće čujete od svojih lekara, ali kada je ovo oboljenje u pitanju, zaista je sve sročeno u jednoj rečenici. Videli smo da parodontopatija pogađa skoro 90% odraslog stanovništva, da je glavni uzročnik gubitka zuba, da je progresivna i degenerativna i da se vremenom samo pogoršava, utičući negativno na ceo organizam. Da biste sačuvali svoje zdravlje i zdravlje vaših zuba, vodite računa! Redovna i pravilna higijena i redovne kontrole su najbolje, najbrže i najjeftinije rešenje!

Plan lečenja i pristup terapiji određuju na osnovu stepena parodontopatije, odnosno faze u kojoj se pacijent nalazi. Dakle, plan lečenja parodontopatije zavisi od težine stanja potpornog aparata zuba. Što se pacijent pre obrati za pomoć, bolest će se uspešnije zaustaviti.

Odmah moramo da napomenemo da je terapija dugotrajna, jer parodontopatija je bolest koja se vraća (reverzibilna je) i mora da bude pod kontrolom. Najbolje i najdugotrajnije rešenje je – prevencija, odnosno redovno i pravilno pranje zuba i redovne kontrole kod stomatologa. Bez odgovarajuće higijene nema uspešnog lečenja parodontopatije, a pranje zuba je ključno, po mogućnosti pole svakog obroka, a neizostavno ujutru i uveče. Takođe, veoma je bitna i tehnika pranja zuba, a jedna od najboljih je Basova tehnika pranja zuba. U početnoj fazi, kada se javi gingivitis, lečenje je vrlo jednostavno jer su džepovi neznatni i ne zahtijevaju poseban tretman.

Zubi se klinički očiste i ispeskiraju, a zubni kamenac (tvrde, mineralizovane naslage) i dentalni plak uspešno uklanjamo ultrazvukom. Posle ultrazvučnog tretmana zube poliramo četkicama i gumicama do potpunog uklanjanja naslaga. Preporučujemo ispiranje usta posebnim rastvorima, a u nekim slučajevima propisujemo i medikamentnu, odnosno antibiotsku terapiju.

Kod naprednijih oblika parodontopatije je najvažnije da se napredovanje bar uspori i zaustavi jer je cilj da sprečimo nastanak težeg oblika. U zavisnosti od stadijuma, ovoj bolesti pristupamo na više načina: konzervativno, hirurški, protetski ili kombinovano. Ukoliko su parodontalni džepovi jasno vidljivi, pristupamo potpunoj eliminaciji ili bitnom smanjenju istih, odstranjivanjem patološki izmenjenog tkiva parodoncijuma.
U zavisnosti od pozicije parodontalnih džepova i od drugih osobina, ili ih obražujemo kiretažom ili ih tretiramo hirurški (tzv. režanj operacija). Intervencija je bezbolna i obavlja se u lokalnoj anesteziji. U slučajevima težih koštanih razaranja i prisustva dubokih infrakoštanih džepova, tamo gdje je to moguće, defekte nadoknađujemo veštačkom kosti.
Po izvršenom zahvatu gingiva se zašiva, a konci se skidaju pole deset dana. U slučajevima gubitka jednog ili više zuba, kao posljedica terminalnog stadijuma parodontopatije, pristupamo protetskom zbrinjavanju pacijenta, što bi predstavljalo kombinovani pristup. Naravno da je neophodna izuzetna higijena usta i zuba kako bi rad trajao u ustima i kako se parodontopatija ne bi povratila!

Kiretaža desni Kiretaža predstavlja dubinsko čišćenje desni, koja za cilj ima čišćenje džepova oko zuba, koji su puni bakterija i naslaga, a koje pacijent ne može sam da održava.

Hirurška terapija Hirurškim putem se, takođe, mogu zbrinuti džepovi, tako što se (uz lokalnu anesteziju) desni odvajaju od kosti, prostori se čiste i potom pune veštačkom kosti, a desni se vraćaju na svoje mesto.